Stefani & Momir — između oluje i zalaska sunca
Podgorica · Lovćen · Sveti Stefan · Berane
Prvi kadrovi u Podgorici
Priča Stefani i Momira počela je u četvrtak u Podgorici, u hotelu Bristol.
Dobili smo lep apartman koji nam je omogućio da bez žurbe fotografišemo detalje, pripreme i prve zajedničke kadrove. Venčanica, odelo i ceo taj mirni deo dana imali su dovoljno prostora i vremena, baš kako smo i planirali.
Tog prepodneva ništa nije nagoveštavalo koliko će se vreme promeniti samo nekoliko sati kasnije.
A onda je počela kiša
Kada smo završili fotografisanje u hotelu i krenuli da nastavimo dan napolju, vreme se potpuno promenilo. Grmelo je i pljuštalo toliko jako da smo jedva stigli do automobila.
Ipak smo krenuli prema vidikovcu ispod Lovćena, odakle se otvara pogled na Boku Kotorsku.
Negde usput pozvao me je Momir iz drugog automobila i predložio da se vratimo — kiša nije pokazivala nikakav znak da će stati.
Rekao sam mu da smo za pola sata gore i da, kad smo već stigli dovde, bar treba da vidimo kakvo nas vreme čeka na vrhu.
I nastavili smo.
Pola sata kasnije — bez kiše
Kada smo stigli na vidikovac, dogodilo se upravo ono čemu smo se nadali — kiša je prestala.
Ispred nas se otvorila Boka Kotorska, dok su oblaci ostali dovoljno dramatični da nebu daju poseban karakter. Umesto povratka u hotel, počelo je fotografisanje zbog kog je vredelo nastaviti put.
Nekoliko desetina minuta ranije razmišljali smo o povratku. Sada smo već znali da je odluka da nastavimo bila prava.
Drugi vidikovac — Sveti Stefan
Posle uspešnog fotografisanja iznad Boke nismo želeli odmah da završimo dan. Krenuli smo prema vidikovcu iznad Svetog Stefana, nadajući se da će nam oblaci dozvoliti makar nekoliko minuta večernjeg svetla.
Do tada je nervoza zbog vremena već potpuno nestala. Stefani i Momir bili su toliko zadovoljni što nisu odustali da je drugi deo fotografisanja prošao sasvim opušteno — uz smeh, nameštanje vela i čekanje pravog trenutka između oblaka.
A sunce nam je na kraju ipak dalo nekoliko minuta.
Tog četvrtka napravili smo fotografije koje su samo nekoliko sati ranije izgledale gotovo nemoguće.
Ali glavni razlog našeg dolaska u Crnu Goru tek je sledio.
Dva dana kasnije — svadba u Beranama
Dva dana kasnije vratili smo se u Berane, gde su Stefani i Momir okupili porodicu i prijatelje i gde je održano njihovo svadbeno veselje.
Posle mirnih kadrova iz apartmana, nevremena, planina i mora, atmosfera se potpuno promenila. Sada više nije bilo vremena za čekanje pravog oblaka ili svetla — trenutke je trebalo uhvatiti dok se dešavaju.
Od priprema i detalja do muzike, plesa i ljudi koji su sa njima slavili, ovo je bio poslednji deo njihove svadbene priče.
Jedan dan koji je mogao da izgleda potpuno drugačije
Da smo se tog popodneva okrenuli kada je počela oluja, veliki deo ove priče nikada ne bi nastao.
Umesto toga dobili smo dramatično nebo iznad Boke, poslednje svetlo dana iznad Svetog Stefana i uspomenu na putovanje o kome se i danas priča.
Uz fotografije, tokom svih tih dana snimali smo i kadrove za njihov Love Story — film koji najbolje pokazuje koliko se toga dogodilo između prvog jutra u Podgorici i poslednje pesme na svadbi u Beranama.
Želite da ispričamo i vašu priču?
Proverite da li je vaš datum slobodan.